Bački Petrovac INFO

U Beogradskoj areni danas je počela sednica Glavnog odbora Srpske napredne stranke, kojoj prisustvuje i Aleksandar Vučić, član Predsedništva SNS i nosilac liste „Ujedinjena Srbija“. Sednicu je otvorio predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević, koji je tom prilikom naveo da skupu prisustvuje 650 članova Glavnog odbora. Na početku zasedanja jednoglasno je usvojen dnevni red, a jedna od predviđenih tema jeste razmatranje održavanja Skupštine stranke. Sednica se održava u Beogradskoj areni, a više detalja o zaključcima i narednim koracima stranke očekuje se nakon završetka zasedanja.

U Srbiju uskoro stiže deo Časnog krsta, velika hrišćanska svetinja koja se vekovima čuva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori, a koju je, prema manastirskom predanju, srpski knez Lazar darovao ovom svetogorskom manastiru. Dolazak dragocene relikvije najavili su patrijarh srpski Porfirije i iguman manastira Vatopeda, arhimandrit Jefrem, tokom razgovora koji je prenošen putem internet platformi Srpske pravoslavne crkve. Reč je o delu Časnog drveta na kojem je, prema hrišćanskom verovanju, razapet Isus Hristos. Ova svetinja ima poseban značaj za pravoslavne vernike, a njeno prenošenje u Srbiju predstavlja još jednu važnu duhovnu vezu srpskog naroda sa Svetom Gorom. Posebnu istorijsku vrednost ima i sam relikvijar u kojem se čuva čestica Časnog krsta. Reč je o bogato ukrašenoj pravougaonoj ploči sa srebrnim okovom, na kojoj se nalaze i natpisi na starosrpskom jeziku. Oko središnjeg dela smeštenog u relikvijaru nalaze se i polja sa moštima svetitelja. Prema predanju manastira Vatoped, knez Lazar je ovu dragocenost darovao bratstvu krajem 14. veka, u vreme kada je osmanska pretnja predstavljala opasnost za hrišćanske svetinje. Knez Lazar se smatra i jednim od velikih ktitora ovog manastira. Dolazak Časnog krsta usledio je nakon što je ranije ove godine u Beogradu boravio i Pojas Presvete Bogorodice, takođe iz manastira Vatoped, kome se poklonio veliki broj vernika. Tačan datum dolaska Časnog krsta, kao ni detalji o mestu i vremenu njegovog poklonjenja u Srbiji, još nisu zvanično objavljeni. 

Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić kritikovala je predstavnike studentske liste zbog njihovih medijskih nastupa u Hrvatskoj, navodeći da su u prva četiri dana nakon izborne pobede više intervjua dali hrvatskim medijima nego svim redakcijama u Srbiji zajedno. Brnabić je svoje stavove iznela u objavi na društvenoj mreži Iks, posebno se osvrnuvši na izveštavanje Hrvatske radio-televizije (HRT), za koju tvrdi da sa velikom euforijom prati izborni rezultat studentske liste. „Ekipa oko Studentske liste u prva četiri dana od kada su pobedili na izborima je više intervjua dala hrvatskim medijima nego svim medijima u Srbiji zajedno! HRT slavi pobedu, ne prestaje euforija. A i oni su više tamo nego ovde. Kao Sabor da formiramo, a ne Narodnu skupštinu Srbije“, poručila je Brnabić. Ona je dodala da se, prema njenoj oceni, ostvaruju upozorenja koja su predstavnici vlasti ranije iznosili o političkom delovanju studentske liste. „Sve na šta smo upozoravali, sve se ostvaruje i to mnogo gore i strašnije nego što smo pričali“, navela je Brnabić. Njena objava usledila je nakon medijskih nastupa predstavnika studentske liste u Hrvatskoj, koji su ponovo otvorili pitanje njihovog odnosa prema domaćoj i regionalnoj javnosti. 

Više javno tužilaštvo u Beogradu ispituje okolnosti pod kojima je Aleksandar Radić, za kojim je raspisana poternica po naredbi Višeg suda u Beogradu, dao izjavu koja je emitovana u Dnevniku 2 Radio-televizije Srbije. Kako je saopšteno iz tužilaštva, biće naloženo pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova da provere sve okolnosti ovog slučaja, uključujući kada je osumnjičeni stupio u kontakt sa osobama zaduženim za realizaciju izjave, na koji način je to učinio i sa kim je komunicirao. Radić se našao u fokusu javnosti nakon što se njegova izjava pojavila u centralnoj informativnoj emisiji javnog servisa, iako se za njim traga na osnovu sudske naredbe. Prema navodima Višeg javnog tužilaštva, on se sumnjiči za pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, kao i za odavanje tajnih podataka. Nadležni organi sada treba da utvrde kako je došlo do kontakta i pod kojim okolnostima je izjava osumnjičenog emitovana na javnom servisu.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 31. oktobra, obeležavaju praznik Svetog apostola i jevanđeliste Luke, u narodu poznat kao Lučindan. Reč je o jednoj od češćih krsnih slava u Srbiji. Sveti Luka bio je jedan od prvih propovednika hrišćanstva, savremenik Isusa Hrista i autor jednog od četiri jevanđelja. U pravoslavnoj tradiciji poštuje se i kao zaštitnik lekara, farmaceuta, bolnica i apoteka, jer je, prema predanju, tokom mladosti izučavao medicinu. Rođen je u Antiohiji, gde je stekao znanja iz grčke filozofije, medicine i slikarstva. Bio je saradnik apostola Pavla i pratio ga na misionarskim putovanjima, a nakon njegove smrti nastavio je da širi hrišćanstvo. Pored Jevanđelja po Luki, napisao je i Dela apostolska. Crkveno predanje ga smatra i začetnikom hrišćanskog ikonopisa, jer mu se pripisuje izrada ikona Presvete Bogorodice, kao i apostola Petra i Pavla. Lučindan prate i brojni narodni običaji. U pojedinim delovima Srbije domaćini su nekada konopcima opasivali torove kako bi zaštitili stoku od vukova, uz reči: „Ide Luka, evo vuka“ i „Sveti Luka, sneg do kuka“. Ova verovanja povezana su sa dolaskom hladnijeg vremena i približavanjem zime. Kada slava pada u vreme posta, kao i sredom ili petkom, slavska trpeza je posna, dok se u ostalim slučajevima priprema mrsna hrana. Na današnji datum SPC obeležava i praznik Svetog Petra Cetinjskog, mitropolita i vladara Crne Gore, koji je preminuo 31. oktobra 1830. godine. Njegove mošti počivaju u Cetinjskom manastiru.

Sa početkom novembra za vozače u Srbiji počinje period primene pravila o zimskoj opremi, pa je važno na vreme proveriti da li su automobili pripremljeni za hladnije dane. Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja, od 1. novembra do 1. aprila obavezno je korišćenje zimskih guma na sva četiri točka kada na putu ima snega, leda ili poledice. To znači da sama činjenica da je nastupio novembar ne podrazumeva da zimske gume moraju biti postavljene ukoliko su kolovozi suvi i nema zimskih uslova. Međutim, vozači bi trebalo da imaju u vidu i druge obaveze koje važe tokom ovog perioda, posebno prilikom putovanja van naseljenih mesta.  Tokom vožnje van naselja, u prtljažniku je neophodno imati i lance za sneg ili druga sredstva za povećanje prianjanja točkova. Njihova upotreba predviđena je na deonicama na kojima je to označeno saobraćajnim znakom, a naročito na putevima sa usponima, mostovima i prilazima planinskim centrima. Lanci se postavljaju na pogonske točkove kada na kolovozu ima snega, u skladu sa saobraćajnom signalizacijom. Vozačima se savetuje da pre dužih putovanja provere stanje pneumatika i ispravnost zimske opreme, kako bi spremno dočekali promenljive vremenske uslove i bezbednije učestvovali u saobraćaju. 

Dobre vesti za sve studente koji nisu stigli da na vreme prikupe kompletnu dokumentaciju ili završe elektronsku prijavu! Ministarstvo prosvete...

Generalni direktor Javne medijske ustanove „Radio-televizija Vojvodine“ Goran Karadžić podneo je ostavku na tu funkciju, zvanično je potvrđeno u saopštenju...